Кратак приказ политичких активности
Један сам од оснивача Народне странке и њен потпредсједник од оснивања 1990. до 1997.године. Послије Килибардиног напустања изборног програма, био сам предсједник већинског крила Народне странке. Пошто смо се супроставили сепаратистичкој политици Мила Ђукановића, одлуком режимских институција име Народне странке je дато мањинском крилу Новака Килибарде, који ће ступити у сепаратистичку коалициону власт “Да живимо боље “ са ДПС Мила Ђукановића и СДП Ранка Кривокапића . Већинско крило Народне странке морало je промијенити име у Српску Народну странку (СНС), чији сам оснивач и први предсједник. И поред незапамћеног прогона од стране актуелне власти, губитка парламентарног статуса у републичком парламенту насилним протјеривањем посланика, СНС ће успјети да на изборима 2001. године, поврати парламентарни статс у Црној Гори и постане једна од најјачих опозиционих странака на политичкој сцени Црне Горе. Послије удара на СНС 2003. године, остајем предсједник крила које je преименовано у Демократску српску странку (ДСС), до изборне скупштине ЗО.јула 2005. године, када престајем да се активно бавим политиком. За предсједника ДСС изабран je, на мој предлог, др Ранко Кадић.
Био сам посланик Народне странке у Скупштини Црне Г оре (1992-1997.), a у Вијећу република СРЈ послник у три мандата , као представник Народне странке, Српске народне странке и Демократске српске странке. Kao представник Демократске српске странке био сам посланик у Парламентарној скупштини Савјета Европеу Стразбуру (2003-2005.). Од 2006. године сам ванстраначка личност, тако да нијесам активно судјеловао у предреферендумских активностима у Србији и Црној Гори.
Када су почели да се обрушавају потпорни стубови комунизма у Источној Европи, a демократски вјетрови кренулии нашим просторима, нашао сам се у епицентру политичких кретања у Црној Гори.Заузимао сам челне функције у Нродној странци,(НС), Српскоој народној странци (СНС) и Демократској српској странци (ДСС). Moj основни мотив политичког анчажовања био je борба за очување духовног, државног и националног јединства српског народа и борба за демократске процесе на, комунизмом опустошеној лединиЦрне Горе.Хтио сам да помогнем , a не да узмем. Долазио сам на челне функције молбом других и при сваком од тих избора “закивао “ се најавом да долазим и остајем један мандат. Нијесам хтио да се изложим ризику да запустим професионалну орјентацију љекара и универзитетског професора. Да сам тежио политичкој каријери, сигурно тако нешто не бих радио.
Пуних петнаест година трпио сам ударце од стране подгоричког режима као мало ко на политичкој сцени Црне Горе. Taj режим je покушао и физички да ме ликвидира. Ударци су бољели, али су могли да се трпе.Више су погађали тијело него душу. Ударци других, оних које сам политички уздизао, у којима сам видио саборце и људе од повјерења у националној муци, погађали су равно у душу. Посумњао сам у реалност основног начела којег сам се држаоЧ могућност постизања пуног повјерења између оних који се боре за политичка права свога народа. Изгледа расколи су наш усуд.
Стицајем околности, када се рјешавала судбина заједничке државе, нијесам више био активни политички судионик, жељом других.За мене лично боље.Не осјећам се сукривцем за губитак који се десио народу којем припадам-губитак заједничке државе!
Ha крају, са оним што сам учинио немаразлога да не будем задовољан. Етички, остао сам оследан начелима за која сам се борио, политички, дошао сам н чело и СНС и ДСС на тражење чланства послије удара који су предходили,и када су ове странке биле у депресији и ванпарламентарне. И једну и другу оставио сам као парламентарне странке. У условима у којима je хо изборено, то je , неоспорно, успјех.