Допис Покрету за очување заједничке државе Србије и Црне Горе

У предреферендумским активностима формирањем Покрета за очување заједничке државе Србије и Црне Горе у Подгорици и Београду, могла je да се акумулира огромна енергија народа у одбрани једног од основних људских права одбрану државе. Нажалост, и један и други покрет нијесу остварили ни приближно оно због чега су формирани. Дјеловали су неорганизовано и истрошено. Народна енергија која je на самом старту обећавала, временом, умјесто да јача, слабила je.

У Покрет, чија je централа била у Подгорици, спорадично сам позиван. Није требала велика памет na да се препозна домет и судбина овог Покрета. Суревњивост оних који су бранили заједничку државу, растакала je народну енергију. Покрет у Београду дјеловао je анемично. Утисак je био да су се његови челни људи сувише ослањали на на активности водећих страначких личности интегристичког блока.А требало je да буде супротно. Потребнаје била акција, стратешки осмишљенаакција којом би се изражавало незадовољсво народа. У жељи да укажем на неке важне моменте и мјере које би требало предузети, обратио сам се Покрету 26.фебруара 2006.године:

Мислим да су изгледи за сецесију Црне Горе врло озбиљни и да нажа ситуција није нимало ружичаста послије прихватања предлога ЕЗ да je за признавање резултата референдума потребно 55% изашлих бирача. Направљена je грешка приликом преговора у полазним ставовима интегристичких странака (СНП- ДСС-НС) no трикључна питања:

• Олако je прихваћен став да на референдуму не учествују држављани Црне Горе који живеу Србији,
• Олако je прихваћено да полазни предлог наших странака у преговорима no питању референдумске већине буде 50% плус 1 од укупних бирача (предлог СНП-а),
• Олако je прихваћено да се резултат референдума не мора потврдити 2/3 већином у Парламенту
• Након појединачног објашњења сваког од од ових мишљења рекао сам:

Бојазан je последица реапног сагледавања чињеница дасе сецесија Црне Горе може остварити мањином њених ржављана. Но, сада смоту гдје смо и треба покушати да се учини највише што се може. Пошто нам je простор сужен, a могућности веома ограничене , мислим да нашу шансу можемо тражити кроз три правцаактивности:

• Синхронизоване активности Вашег Покрета и Покрета у Црној Гори према Парламентарној скупштини Савјета Европе, како би се покушало изборити право држављана да учествују на референдуму У том правцу би требало организовати састанак наших посланика у ПССЕ(Жижић. Бојовић,Шами, Јовашевић,Николић, Гојковић, Тодоровић, Ружић и Стојадиновић) са представницима Покрета како би се на априлској сједнициу Стразбуру покренула расправа no питањуучешћа држављана и Ваше жалбе. Садобрим приступом и лобирањем код делегација земаља које су нам наклоњене, имали би шансу да нешто учинимо.Ово тим прије, што je на априлском засједању прошле године усвојенаРезолуција no којој je “ексклузивноправо држављана да учествују на референдуму По мојем виђењу, обесправљени држављани СЦГ су потенцијални фактор дестабилизације широких размјера. У сваком случају, без обзира што су мале шансе да се промијени став, мислим да активност према Парламентарној скупштини савјета Европе могу имата позитиван,не само психолошки утицај на слијед догађаја.
• Активности за придобијање муслимана у сјеверним крајевима Црне Горе,
• Разрађена рационална стратегија активности у Црној Гори у коју би се укључили сви људи од значења. Мислим да ове активности треба започети одмах. У томе видим посебно значајну улогу Покретаи челних људи у њима.

Одговор нијесам добио. Од Стразбура и Парламентарне скупштине Савјета Европе, ништа. Од разрађене рационалне стратегије у Црној Гори ништа. Од активности за придобијање муслимана у сјеверним крајевима Црне Горе колико сам чуо, није било неке помоћи. Изгубљена је зједничка држава Србије и Црне Горе. Нажалост, не малим доприносом оних који су je званично бранили!